AMERIČKI AMANDMANI ZA NEUTRALIZACIJU REZOLUCIJE SRBIJE

POLITIKA, Beograd, Srbija,  25. avgusta 2010.

SAD ne razmišljaju o podnošenju kontrarezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, ali sa saveznicima iz Evropske unije intenzivno rade na tome da postignu saglasnost oko amandmana kojima bi srpska rezolucija bila suštinska promenjena, saznaje „Politika” u diplomatskim izvorima u Beogradu i diplomatskim krugovima Srbije u Njujorku. „Nije tačno da SAD pripremaju kontrarezoluciju”, rečeno je za „Politiku” u ambasadi SAD u Beogradu.

U srpskoj diplomatskoj misiji u Njujorku za „Politiku” je rečeno da nastojanja da se postigne dogovor o amandmanu na srpsku rezoluciju nisu urodila plodom jer ni među svim članicama EU ne postoji jedinstven stav o kosovskoj nezavisnosti. SAD su sada, kako kaže naš izvor, loptu prebacile u dvorište Brisela kako bi se iz „prestonice” EU u direktnom kontaktu uticalo na vlade zemalja koje ne podržavaju kosovsku nezavisnost da se priklone amandmanima koje su pripremili saveznici Prištine.

Amandmani koje zapadne sile pokušavaju da proguraju u UN, kako saznajemo, usmereni su na menjanje izraza u drugom članu srpske rezolucije koji poziva na dijalog o „svim otvorenim pitanjima”. Zagovornicima nezavisnosti nije po volji ni poslednji paragraf iz preambule srpskog predloga rezolucije koji kaže da „jednostrana secesija ne može biti način za rešavanje teritorijalnih pitanja”. Takođe, ne odgovara im ni da Kosovo bude tačka sledećeg 66. zasedanja Generalne skupštine. Njihov cilj je da se prekine veza „kosovskog slučaja” sa Generalnom skupštinom, ocenjuje taj izvor. Srbija je, međutim, životno zainteresovana za održavanje Kosova na dnevnom redu Generalnoj skupštini.

Čitava akcija glavnih sponzora nezavisnosti Kosova, kaže izvor „Politike” u Njujorku, usmerena je na to da se proglasi da je ta stvar završena.

Kada je reč o uključivanju Saveta bezbednosti, naš sagovornik podseća da ovo telo posle usvajanja Rezolucije 1244 nije usvojilo nijednu novu rezoluciju zato što su stavovi u SB koji funkcioniše na principu veta oštro podeljeni među pet stalnih članica. Srbiji to odgovara, jer nema saglasnosti da se usvoji nova rezolucija, ali upravo zbog te podeljenosti Beograd ne može ni da računa na nekakvu novu akciju koja bi bila Srbiji u prilog. Srbija se obraća GS jer je jedino tamo moguće nešto postići pošto nema veta.

Prema najavi ministra spoljnih poslova Kosova Skendera Hisenija, Priština nema nameru da GS podnosi predloge svoje rezolucije. „ Institucije republike Kosovo smatraju da nema potrebe za bilo kakvom rezolucijom. Mi i naši zaštitnici se angažujemo da srpska rezolucija doživi neuspeh u UN”, rekao je Hiseni. Početkom septembra, kako je najavljeno iz Prištine, u Njujork putuju premijer Hašim Tači i Skender Hiseni. Njihov cilj je da na marginama zasedanja Generalne skupštine lobiraju za priznanje Kosova, ali i protiv predloga rezolucije Srbije. (J. Cerovina)

UKVIRENO 

SRBIJI JE POTREBNA PROSTA VEĆINA

Prema statutu UN za usvajanje neke rezolucije potrebno je da za nju glasa prosta većina bez obzira na to koliko se zemalja uzdrži od glasanja. Kako je za Betu rekao Žan Viktor Nkolo, portparol predsedavajućeg Generalne skupštine UN, rasprava o predlogu rezolucije o Kosovu „za sada je planirana za 9. septembar, ali to može da se promeni”. Na dnevnom redu Generalne skupštine UN je veći broj tema pa postoji mogućnost da o predlogu rezolucije o Kosovu bude raspravljano nešto kasnije, ali svakako do 14. septembra kada se završava 65. zasedanje tog tela UN. Za sada, kaže Nkolo, nije stigao „nijedan drugi nacrt rezolucije na tu temu”.

* naslov FBD