OPETOVANA PORUKA IZ VLADE SRBIJE ZA EU

POLITIKA, Beograd, Srbija,  16. avgusta 2010.

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, kaže da je, nažalost, „mali broj veoma uticajnih zemalja članica EU odlučio da upotrebi prosleđivanje naše kandidature kao svojevrsno sredstvo pritiska na Srbiju pred i u toku rasprave unutar Generalne skupštine Ujedinjenih nacija oko Kosova. Zbog toga, kako ističe Đelić u intervjuu za „Politiku”, ne treba očekivati da naša aplikacija za članstvo u Evropskoj uniji bude razmatrana u septembru”, već da je „realnije je da do toga dođe do kraja godine”.

Šta mislite o stavu nekih analitičara da Srbija može da zaboravi na evropske integracije ukoliko bude insistirala na sopstvenoj rezoluciji o Kosovu? Odnosno, mogu li i Kosovo i EU zajedno?

Neke države članice su, nažalost, poslednjih meseci počele da povezuju ta dva procesa. Takva politika je, prema nama, pogrešna jer može da dovede do usporavanja procesa evropskih integracija i destabilizacije celog regiona, ne samo Srbije. Stav Srbije je nepromenjen – mi nikada nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Istovremeno, mi nikada nećemo odustati od ulaska u EU. Konsenzus unutar EU po pitanju statusa Kosova ne postoji. Pet članica nije priznalo Kosovo i nema nameru da to učini ni sada, posle mišljenja MSP i raznih pritisaka. Samim tim, EU ni ne može da nas stavi pred izbor Kosovo ili Evropa. Međutim, svima je jasno da mora doći do rešenja pitanja Kosova da bi ceo region bio integrisan unutar EU. Što pre, to bolje.

Pojavile su se informacije, iz neimenovanih izvora, o tome da Vlada Srbije neće pristati na bilo kakav dogovor s ključnim članicama EU i SAD u vezi s rezolucijom o Kosovu. Da li je to tačno?

Iako će, po svemu sudeći, biti veoma teško postići većinu u GS UN za našu rezoluciju, mi ćemo se boriti da ona bude usvojena. Rezolucija Srbije nije uperena protiv bilo koga, već brani na miran način naša legitimna prava, na način koji bi upotrebila bilo koja demokratska država. Srbija je svesna da mora imati dugoročnu podršku velikih svetskih sila, pre svega EU, za njen ubrzani razvoj i bolju budućnost njenih građana. Predložena rezolucija pokazuje veoma veliki stepen razumevanja za realno stanje na terenu, ali i brani osnovne principe međunarodnog prava, od kojih je najvažniji da jednostrani akt secesije ne može biti prihvatljiv za države članice UN.

Iz belgijskog predsedništva EU najavljeno je da će pokušati da stvore klimu u kojoj će mnogo više biti ispoljena logika da EU govori jednim glasom. Imajući u vidu da je dosad postojala razjedinjenost EU povodom kosovskog pitanja, kako bi to eventualno jednoglasje moglo da se odrazi na Srbiju?

Kosovo je podelilo EU. Prirodno je da EU želi da uspostavi jedinstvo oko tog bitnog pitanja, naročito posle stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma i stvaranja zajedničkog diplomatskog tela koji vodi ledi Ešton. Ta težnja EU je zapravo u interesu Srbije jer daje snažan podsticaj za postizanje konsenzusa između Beograda i Prištine, koji bi omogućio i konsenzus između Nemačke i Španije, Francuske i Grčke, Velike Britanije i Slovačke. Upravo za to se zalaže i Srbija. Mi ne igramo na podele unutar Evrope, već želimo da budemo deo rešenja koje će biti prihvatljivo za sve.

Posmatrači iz EU ukazivali su da kandidatura Beograda neće biti razmatrana sve dok zemlja u potpunosti ne bude sarađivala s Haškim tribunalom. Da li se može dogoditi da eventualni pristanak Srbije na evropske stavove u vezi s Kosovom kompenzuje taj uslov?

Ne treba se stalno baviti glasinama i posmatračima već se odrediti prema zvaničnim i javnim stavovima. Saradnja s Haškim tribunalom je jasan uslov koji će postojati dokle god ta saradnja ne bude okončana. Za ocenu saradnje je merodavan izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca koji je poslednja dva puta bio pozitivan. Očekujem da će i naredni izveštaji biti pozitivni čime će se omogućiti nesmetan tok procesa evropskih integracija.

Sledeći važan datum, kad je reč o integraciji Srbije ka EU, jeste razmatranje izveštaja o napretku Srbije ka EU, u novembru. Kakvu ocenu tada očekujete? Koje su to oblasti koje će dobiti pohvale, odnosno pokude EK?

Očekujem izbalansiran izveštaj koji će kao i svake godine ukazati na slabe tačke u procesu reformi. Iskustvo pokazuje da je izveštaj EK najsveobuhvatniji i najobjektivniji redovni međunarodni izveštaj o Srbiji. Od pozitivnih stvari bih izdvojio odličnu regionalnu saradnju u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, održane izbore za nacionalne savete i rad Skupštine Srbije koja je u ovom periodu bila veoma efikasna u donošenju zakona. Lošije će biti ocenjen odnos države prema nezavisnim regulatornim telima, određeni delovi reforme pravosuđa i proces restitucije koji još nije sproveden. Imamo još nekoliko nedelja da popravimo sveukupnu sliku reformi u Srbiji.

Šta Srbija u ovom trenutku konkretno radi na tehničkoj strani svoje evropske integracije?

Srbija je tehnički posmatrano spremna za status kandidata. Sprovodimo Nacionalni program integracije s prosečnim stepenom uspešnosti od oko 60 odsto i na taj način ubrzano usklađujemo svoje zakonodavstvo s propisima EU. Uspešno koristimo fondove EU za različite projekte. Nedavno smo u Briselu sa Olijem Renom potpisali makrofinansijsku podršku vrednu 200 miliona evra, a u Nišu tranšu od 190 miliona evra bespovratne EU podrške za ovu godinu. Srbija aktivno učestvuje u izradi strategije za Dunav EU koja će biti završena sedinom 2011. godine, tokom mađarskog predsedavanja EU. Organizovaćemo 27. septembra u Beogradu sastanak sa EK i podunavskim zemljama posvećen finansiranju dunavske strategije, uz prisustvo evropskog komesara za regionalni razvoj, g. Hana i predsednika Evropske investicione banke, g. Mejstada. Mi ćemo sledeće godine posvetiti 18,5 miliona evra EU podrške za dunavske projekte poput revitalizacije golubačke tvrđave i vodosnadbevanja u Velikom Gradištu. (Biljana Čpajak)

UOKVIRENO

Usavršavam nemački

– Pripremamo veliki broj infrastrukturnih projekata u nauci. Na primer, sredinom septembra ćemo raspisati međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje za centar za promociju nauke koji će biti izgrađen u Bloku 39 na Novom Beogradu. Nadam se da ćemo tako staviti Beograd na svetsku mapu vrhunske arhitekture, na način na koji je to uradio spektakularni Gugenhajm muzej za Bilbao. Inače, radim svakodnevno dva sata s profesorom nemačkog jezika, naravno, o svom trošku, jer želim da tečno govorim novi zvanični jezik evropske diplomatije – kaže Đelić, odgovarajući na pitanje čime se, nakon povratka s godišnjeg odmora, bavi.

Iako je mišljenja da ne treba očekivati bilo kakva politička previranja, on ocenjuje da će „politička jesen biti teška jer pozitivni ekonomski trendovi poput povećanja izvoza za dvadeset odsto, u evrima, tokom prvih šest meseci ove godine se još ne odražavaju na standard građana i likvidnost privrede”.

* naslov FBD