Politika i posao (biznis) nisu dobri partneri, kaže teorija, ali u životu nikako ne mogu jedno bez drugog. Posebno kada je cilj da se obezbedi jak temelj za političku vlast ili napravi ozbiljna poslovna imperija.

Izleti u političko ili ekonomsko „dvorište“ izazivaju veliku pažnju javnosti naročito oni na najvišem nivou ili u najosetljivijem ekonomskom prostoru. Jedan od takvih sektora sigurno je gas.

Priče o ruskom gasu poslednjih godina izuzetno su interesantne jer nose najveću specifičnu težinu – i ekonomsku i političku – posebno kada se čuju teške reči. Upravo to dogodilo se u „razgovoru“, preko stranica štampe, bivšeg nemačkog ministra inostranih poslova Jozefa Joške Fišera i ruskog „Gasproma“.

U autorskom tekstu objavljenom u nemačkom izdanju uglednog ekonomskog dnevnika „Fajnenšel tajmsa“ Joška Fišer se naprosto obrušio na rusku spoljnu politiku optužujući Moskvu da uz pomoć svog gasnog bogatstva radi na revidiranju stanja u Evropi nastalom posle pada Berlinskog zida. Nije, naravno, prvi put da se neko na Zapadu javno zabrine zbog ruske energetske ofanzive na Stari kontinent. Sve takve primedbe i kritike uglavnom su ili upozorenje kako Rusija (Putin) pokušava da stegne Evropu u gasna „klešta“ ili žalopojke kako evropski političari ne uviđaju opasnost koja, kroz gasovode, stiže s Istoka.

Joška Fišer malo je odstupio od ovog stereotipa. Uvodeći čitaoce u svoju priču Fišer tvrdi da je Rusija danas još jedino jaka u energetici, da su „njeno stanovništvo i ekonomski potencijali isuviše mali da bi igrali važnu ulogu u nastajanju novog poretka“.

Bivši šef nemačke diplomatije, zatim, ističe da je Rusija neiskrena kada govori o svom otvaranju prema Zapadu jer, istovremeno, pokušava da preinači postsovjetski poredak u Evropi. I da, zbog toga, Zapad (Evropa) s nepoverenjem gleda na Rusiju.

„Primarni cilj ruske gasne politike nije ekonomski već politički, odnosno revizija postsovjetskog poretka u Evropi“, piše Fišer.

Bivši nemački ministar, zatim, ubacuje u „igru“ ocenu kako Rusija koristi izgradnju novih gasovoda – „Severni” i „Južni tok” – da bi pojačala pritisak i na neke susedne države kao što su Belorusija, Ukrajina, Azerbejdžan i Turkmenistan ali i istovremeno potkopava izgradnju gasovoda „Nabuko” nad kojim ne bi imala nikakvu kontrolu.

„Kada ovi ciljevi budu ostvareni a „Nabuko” izgrađen plan za gasovod Južni tok biće napušten jer ionako nema ekonomskog smisla“, proročki zaključuje Joška Fišer.

Bivši nemački šef diplomatije – inače nesvršeni srednjoškolac, ulični nasilnik iz Frankfurta i političar koji je iz sve snage zagovarao bombardovanje SRJ 1999. godine  – nije, naravno, autoritet u rangu jednog Zbignjeva Bžežinskog ili Vaclava Havela ali njegovo pisanje nije prošlo nezapaženo. Već posle tri dana Fišer je dobio odgovor iz Moskve, ali ne iz Kremlja već iz glavnog štaba ruskog energetskog koncerna „Gasproma“. Aleksandar Miler, prvi čovek koncerna, takođe u tekstu u „Fajnenšel tajmsu“, odbacio je sve Fišerove optužbe o postojanju skrivenih namera Rusije da iskoristi gas kao oružje u osvajanju Evrope. Miler je, istovremeno upozorio bivšeg lidera nemačkih Zelenih da barata rečnikom iz doba hladnog rata i širi tadašnje blokovske predrasude.

„Takve priče sadrže argumente koji su korišćeni u već davno prevaziđenom vremenu hladnog rata i nemaju nikakve veze s realnošću i istinom“, napisao je u odgovoru Fišeru Aleksandar Miler. „Još je važnije da takve priče sigurno ne doprinose razvoju odnosa Rusije i Evrope...“

Prvi čovek „Gasproma“ ponovio je zatim tezu da gasovodi Južni tok i Nabuko nisu konkurenciju, da su oba potrebna i Rusiji i Evropi. Podsetio je, na kraju Fišera da bi on, kao bivši ekologista, trabalo da bude zadovoljan što će izgradnja novih gasovoda znatno smanjiti upotrebu „prljave“ energije a time i emisije štetnih gasova.

Miler u odgovoru jedino nije spomenuo da je „zeleni“ Joška Fišer u međuvremenu postao lobista gasnog projekta Nabuko. Bučno najavljivan kao jedina istinska garancija za nezavisnost Evrope od ruskog gasa „Nabuko” je u međuvremenu uleteo u ćorsokak pa Fišer sada mora da piše komentare po novinama kako bi koliko-toliko opravdao dobijeni novac.

Zanimljivo je, inače, podsetiti da Joška Fišer nije jedini nemački političar koji je neposredno posle silaska s vlasti krenuo u „lov“ na dobru zaradu. Učinio je to i bivši kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder koji se angažovao na drugom projektu – izgradnji gasovoda „Severni tok“. I ovde se pokazalo da je Šreder sposobniji od svog bivšeg šefa diplomatije, izgradnja „Severnog toka“ odmiče dok je „Nabuko” još samo na papiru. Takva situacija je, uostalom bila i u vreme dok su zajednički sedeli za kormilom vlasti: Šreder je tada slikovito govorio kako je on „dobar kuvar, a Fišer samo kelner“.

A o ruskom gasu i gasovodu ne govori se samo tamo već i ovde. Povod je bila poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Bugarskoj i njegovi razgovori s tamošnjim premijerom Bojkom Borisovim o gasovodu „Južni tok“.

Učinilo se u prvom trenutku da je Tadićeva poseta Bugarskoj izazvala veće medijsko interesovanje u Rusiji nego u Srbiji. Takav utisak stvorio je ruski list „Komersant“ koji je u tekstu s naslovom „Južni tok, zaobilazeći Gasprom“ sugerisao da su se Tadić i Borisov dogovorili da „Južni tok“ iz Bugarske uđe u Srbiju kod Dimitrovgrada iako se „Gasprom“ tome protivi i želi da trasa gasovoda ide severnije i pređe srpsko-bugarsku granicu kod Zaječara.

Ruski dnevnik tvrdi da je Beograd od početka bio za varijantu Dimitrovgrad ali da nikako nije uspevao da za ovo rešenje dobije zeleno svetlo od „Gasproma“. Zbog toga se Srbija, zaključuje „Komersant“ okrenula Sofiji pokušavajući da od bugarske vlade dobije podršku za svoj plan.

Takav scenario bio je, piše „Komersant“, sasvim očekivan. Premijer Bojko Borisov i njegova vlada godinu dana su držali „zamrznute“ ruske energetske projekte u Bugarskoj i tek nedavno dve strane su obnovile pregovore o realizaciji ranije potpisanih ugovora među kojima je i gasovod „Južni tok“. Bugarski mediji izveštavaju da je ovo „odmrzavanje“ Borisov dobro naplatio, da će prihod Bugarske od „Južnog toka“ biti dva ili tri puta veći od prvobitnog plana.

Činjenicu da Bugarska zaista ima jake adute u poslu s „Gaspromom“, zaključio je „Komersant“, pokušava sada da iskoristi Srbija i izbori se za trasu gasovoda koji je po njenom ukusu.

Predsednik Tadić nije krio da je s bugarskim premijerom razgovarao o „Južnom toku“ a i novinarima je ponovio kako bi varijanta da gasovod uđe kod Dimitrovgrada bila povoljnija za našu zemlju jer bi „o jednom trošku mogla da se izvrši gasifikacija veće teritorije Srbije“ ali i da će konačna odluka biti doneta u dogovoru s Bugarskom i „Gaspromom“.

Sve to nije se, međutim, dopalo Srpskoj naprednoj stranci koja je zatražila da se predsednik Srbije izvini „Gaspromu“ zbog izjava vezanih za gasovod „Južni tok“.

„Tadić je narušio ugled Srbije jer je sa bugarskim predsednikom pokušao da menja rutu gasovoda“, rekla je na konferenciji za novinare funkcionerka SNS Zorana Mihajlović-Milanović obrazlažući razloge zbog kojih bi predsednik trebalo da se izvini.

U domaćem političkom životu ima zaista svačega: najgrubljih obračuna, podmetanja, vređanja ali se baš ne pamti slučaj da je jedna stranka, kao sada narodnjaci, tražila da se predsednik države izvini. I to stranoj kompaniji.

Utisak je, ipak, da je više reč o neuspeloj, na brzinu smišljenoj letnjoj provokaciji Srpske napredne stranke, nego ozbiljnom političkom zahtevu. Da je tako potvrđuje jedan netačan detalj: Tadić u Varni nije razgovarao s predsednikom već premijerom Bugarske. (Žarko Rakić)