SRBIJA SE PREMA EU NE MOŽE PONAŠATI DVOLIČNO

DNEVNIK, Novi Sad, Vojvodina, Srbija,  15. avgusta 2010.

Srbija će „milom ili silom“ pronaći izgubljenu političku volju da se ozbiljno uhvati u borbu protiv korupcije ukoliko zaista želi da se priključi evropskoj porodici. Jer, borba protiv korupcije jeste politički kriterijum za ulazak u Evropsku uniju i o tome se sa srpskim političarima više neće raspravljati, kaže u razgovoru za nedeljni „Dnevnik“ Drago Kos, predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korucije (GREKO).
– Ako Evropska unija ne bude uverena – pogotovo nakon dosta loših iskustava sa Bugarskom i Rumunijom i posle problema kojih ima sa Hrvatskom – da u Srbiji ne samo postoji politička volja, već i da se povlače konkretni potezi u suzbijanju korupcije, ulaska u njene redove neće biti. Moramo se uveriti da Srbija ima želje, volje, spremnosti i resursa da ispuni jedan od osnovnih političkih kriterijuma za ulazak u EU a borba protiv korupcije to jeste. No, ako je suditi po sadašnjim potezima, plašim se da će taj put u Evropu biti dug – ističe Kos.
Srpski političari tvrde da imaju evropsku podršku u zadržavanju duplih funkcija do isteka mandata. Kako su oni tek na pola mandata, što znači da će na dve fotelje sedeti još dve godine, koliko je realno da su za izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dobili saglasnost Saveta Evrope?
– Teško mogu poverovati da je bilo ko iz Evrope dao podršku političkoj eliti Srbije za obavljanje duplih funkcija do kraja mandata, dakle još te dve godine. Neka kažu ime i kada je im je takva dozvola data. Naime, s pojedinim rešenjima u zemljama koje već jesu ili će biti članice EU niko se ne bavi do tolike konkretnosti da bi mogao neko da se poziva na to, odnosno da je dobio saglasnost za tako nešto. Zatim, rok od dve ili više godina za usklađenje pravog stanja sa onim što nalaže zakon sigurno je predugačak. Da je u pitanju nekoliko meseci, možda i ne bi bio problem da se sačeka. Ali dve godine sigurno su predugačak rok za koji bi moglo da se dozvoli funkcionerima da i dalje obavljaju dve funkcije. U svakom slučaju, sigurno je da će budući monitoring GREKO-a, ako se stvari ne promene, to smatrati kao korak unutrag. A kako se naš izveštaj prati i od Evropske komisije i od svih drugih međunarodnih organizacija, takva ocena neće delovati pozitivno.
Dali ste podršku Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Da li vas je iznenadilo da se samo nekoliko meseci nakon početka primene on menja?
– I ne i da. Ne zbog toga što sam video i u drugim državama da je bilo pokušaja političara da se odupiru zakonima koji regulišu borbu protiv korupcije i njihovu težnju da se zapravo zadrži status kvo i pored proklamovanih i usvojenih pravila za borbu protiv korupcije. Da, zato što nisam mogao da pretpostavim da će ti pokušaji izmena dobiti tako konfliktan oblik i da će, na kraju, odredbe zakona biti promenjene u korist političara. Bio sam zaprepašćen kada sam video za kako kratko vreme su stupile na snagu izmene tog zakona, koji je pre „popravke“ bio mnogo bolji i kvalitetniji. Sada se stalo na pola puta i nadam se da to nije znak da će se ići i na nekakve još gore izmene.
Srpski mediji i pojedini članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije proteklih dana spekulisali su da će Srbiji uslediti „kazna“ zbog izvršenih izmena zakona. Da li bi Srbija zaista mogla biti kažnjena povratkom viza i zastojem na evopskom putu?
– Još uvek traje faza iznenađenja u Evropi onim što se uradilo sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije u Srbiji, ali ona neće dugo trajati. Razmotriće se veoma pomno pitanje da li je to što se desilo slučaj do koga je došlo više-manje nesrećno i koji još ima šanse da se ispravi, jer će Agencija podneti zahtev Ustavnom sudu Srbiji da preispita ustavnost izvršenih korekcija. Ili je, pak, to početak ponašanja Srbije u suprotnom pravcu od onoga što je definisala u zakonu i u svom obećanju EU. Istina, zaista teško mogu da zamislim da bi samo zbog toga Srbija mogla ostati bez viza. Ali činjenica je i to da ako bi se ovakve stvari – da se dobri i korisni zakoni za borbu protiv korupcije menjaju nagore – ponavljale, u tom bi slučaju EU došla do uverenja da Srbija nema pravi način da se odupre korupciji. I onda bi stvarno mogao biti usporen evropski put.
Da li su i ova zbivanja oko duplih funkcija u Srbiji dokaz da nema istinske borbe protiv korupcije ako izostaje politička volja?
– To je slučaj u svim državama. Bez prave političke volje nema borbe protiv korupcije. Sve priče za kojima političari lako posežu, pogotovo pred izbore, više-manje služe da uvere birače kako su oni pravi borci protiv korupcije, ali politička volja dolazi na iskušenje preuzimanjem vlasti. Za Srbiju je stvar još gora jer su baš ti političari koji sada posežu za izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije da bi sačuvali svoje fotelje doneli taj isti zakon. Umesto da ga primenjuju, oni ga menjaju sebi u korist. Biće sad teško ubediti birače u Srbiji da su političari spremni da se povinuju ograničenjima koje donose propisi za borbu protiv korupcije posle ovakvog koraka. Ako se legalizuju „dupli standardi“, da za obične ljudi važi nešto a političari to mogu da menjaju po želji, onda to za rezultat ne može imati borbu protiv korupcije.
Čak i nezavisni organi i tela koji se u Srbiji bore protiv korupcije ističu da je korupcija ovde sistemska i da počiva na vlasti, odnosno praktično stavljaju znak jednakosti između korupcije i vlasti. Ako je to tako, može li onda vlast tvrditi da ide sigurnim korakom ka Evropi?
– Po definiciji, korupcije je najviše tamo gde je vlast. Apsolutna vlast znači i apsolutnu korupciju. Nezavisni organi i tela čiji je zadatak da zaustavljaju korupciju moraju uveriti vladu da počne da razmišlja šta učiniti da bi se taj znak jednakosti izbrisao. Nažalost, iskustvo nam je pokazalo da vlasti najviše „slušaju „ kada ih pritiskaju spolja a ne kada im se na to ukazuje i od njih traži iznutra – osim kada ih na to prisiljavaju prilike kao što su izbori. One prave želje za borbom protiv korupcije nema u tolikom obimu da bismo mogli biti zadovoljni. Svaki put kada se počene sa konkretnim merama za borbu protiv korupcije najčešće se nailazi na otpor baš od strane tih koji bi prvi morali da se bore protiv nje i koji najviše u korupciji učestvuju. A to su političari. ( Ljubinka Malešević )
 

* naslov FBD