KOSOVSKA POLITIČKA SLAGALICA U BEOGRADU

POLITIKA, Beograd, Srbija,  13. avgusta 2010.

Različiti stavovi u odnosu na eventualne izmene rezolucije sa kojom bi Srbija trebalo da nastupi u Generalnoj skupštini UN stvorili su potpuno neuobičajenu situaciju na političkoj sceni. Tako među onima koji su za dogovor sa Briselom ima i stranaka i iz vladajućeg i iz opozicionog bloka, kao što su i među onima koji se tome protive „karte izmešane”. Politički analitičari u ovoj podeli vide pravce nekih budućih političkih grupisanja i potencijalnu opasnost po vladajuću koaliciju.

U vladajućoj koaliciji Demokratska stranka (DS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) odlučno ostaju pri stavu da niti treba menjati rezoluciju niti odustajati od dosadašnje državne politike. Paradoksalno, najbliži stavu ovog dela vladajućeg bloka su njegovi ljuti oponenti Demokratska stranka Srbije (DSS) i Srpska radikalna stranka (SRS) koji se protive bilo kakvom pregovaranju sa Briselom. DSS čak tvrdi da rezolucija u sadašnjem obliku „izgleda kao da je pisana u Prištini”, a radikali smatraju da je nikakva intervencija ne može učiniti boljom.

Na strani zagovornika dogovora sa Briselom iz vladajućeg bloka su G17 plus i Srpski pokret obnove (SPO), koji je prvi istupio sa stavom da rezolucija nije smela da se piše samo u Beogradu. Za saradnju je i najveća opoziciona partija Srpska napredna stranka, kao i Liberalno-demokratska partija.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da ova podela pokazuje da ni do sada nije postojao politički konsenzus unutar vladajuće koalicije oko toga kako da se vodi politika prema Kosovu i da najavljuje blokadu. „Očigledno je postojalo prećutno prenošenje odgovornosti na Borisa Tadića i njegovo kabinet, što se ispostavilo kao veliki problem. Jer već na prvom većem iskušenju vladajuća politika ne može da postigne jedinstven stav, što pokazuje da ga neće biti ni oko novog načina vođenja politike”, navodi on.

Urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović kaže da nije ništa neuobičajeno da pojedini uticajni faktori u Briselu imaju stav suprotan politici srpske vlade i Ustavu. On naglašava da to ne znači da su oni koji se protive promeni rezolucije, poput DS-a i SPS-a, spremni na konfrontaciju sa EU. „Na to netrebagledatikaona okretanjeleđaEvropi,većkao na pokušajdasevodinekanacionalnaidržavnapolitikakoja jeuskladusaUstavom”, kaže Vukadinović i primećuje da u jednom delu političke scene ima „viškarevnosti,paseuželjidasepokažedasu zaEvropuprihvatasve,čakiono oko čega uBriselunemapunogjedinstva”.

Ishod septembarskog zasedanja Generalne skupštine UN biće prvi test za vladajuću koaliciju. Ukoliko naša rezolucija ne dobije većinu, čega se pribojava čak i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, onaj deo koalicije koji je bio za dogovor sa EU, uz opoziciju, još direktnije će vršiti pritisak na predsednika Tadića da promeni politiku. „Međutim, čak i kada bi naša rezolucija bila odbačena, niko neće uspeti da sruši vladu. Ali ona sve više i više zavisi od naprednjaka. Onoliko koliko naprednjaci budu imali tolerancije za politiku vlade o Kosovu, toliko će ona moći da vodi ovakvu politiku”,ocenjuje Janjić.

Ni eventualni neuspeh, kao uostalom ni uspeh, ne bi Srbiji vratio Kosovo već bi je samo drugačije pozicionirao na spoljnopolitičkoj sceni. „Uspeh bi nam omogućio da odlučnije možemo da insistiramo i na novim pregovorima i na zaustavljanju novih priznanja, ali ni neuspeh ne bi značio da Srbija treba da odustane. Kada bi Kosovo zabeležilo veći uspeh, odnosno Srbija veći neuspeh u GS, to bi stvorilo političku atmosferu pritiska na Rusiju i Kinu da teže posegnu za vetom, ali ne i da potpuno odustanu od toga”, smatra Vukadinović.

Treća mogućnost, pristanak Srbije da pod pritiskom Brisela ipak unese izmene u rezoluciju bila bi po Srbiju, kako tvrdi Vukadinović, apsolutno najgora opcija. „Razvodnjavanjem naše rezolucije izgubili bismo podršku onih država koje su sada uz nas, a kojih nije malo. Povoljnije po nas bilo bi čak i da izgubimo u GS nego da odustanemo od minimuma koji tražimo i istovremeno ostanemo bez podrške. A sve u ime maglovite evropske perspektive”, ističe Vukadinović.

Janjić, međutim, smatra da bi ovakva opcija otupila oštricu naprednjačke kritike i konsolidovala vladajuću celinu na unutrašnjopolitičkom planu. Na taj način bi,kako predviđa, došlo do stabilizacije vlade, ali i daljeg rasta ugleda SNS-a u krugovima u EU i javnosti.

U ovom trenutku niko ne može da prognozira kako bi izgledala formulacija rezolucije koja bi zadovoljila i Beograd i Brisel.

S obzirom na to da u vladajućoj koaliciji tvrde da još nisu odustali od dogovora sa Briselom, u narednih mesec dana, koliko je još ostalo do zasedanja GS, uz izvesne ustupke to je moguće postići. (B. Mitrinović – J. Cerovina)

* naslov FBD