SRBIJA I UDALJAVANJE OD EU

POLITIKA, Beograd, Srbija,  10. avgusta 2010.

Povratak priče o Kosovu sa pravnog na politički teren zahteva nove poteze a Srbija, prema mišljenju stručnjaka, treba sa Evropskom unijom da potraži obostrano prihvatljivo rešenje za taj problem.

„Ukoliko Srbija do kraja bude insistirala na sopstvenoj rezoluciji o Kosovu koja nije usaglašena sa EU i koja je, u odnosu na EU, takmičarska, može da zaboravi na evropske integracije za narednih nekoliko godina”, kaže Milan Pajević, iz ISAK fonda.

„Vrh vlasti zaista bi trebalo da uloži svaki napor da izbegne da Srbija svesno uđe u situaciju u kojoj će biti ugrožen njen dalji evropski put. Jedini način da se to uradi jeste da se usaglasimo sa celom EU i da se uradi rezolucija o Kosovu koja je prihvatljiva i za EU i za Srbiju”, upozorava on. Pajević dodaje da bi bio sasvim legitiman i dogovor o tome da nam je Kosovo važnije od evropskog puta i da ne želimo da pregovaramo o rezoluciji onako kako to EU želi, ali da o takvom dogovoru mora da bude obaveštena celokupna javnost.

Franko Fratini, ministar inostranih poslova Italije, na margini sastanka šefova diplomatije zemalja EU izjavio je da je vreme da se uputi poruka Beogradu o zahtevu za dobijanje statusa kandidata ali je Ketrin Ešton, šef diplomatije EU, prenela da na sastanku nisu razgovarali o brzini evropskih integracija Srbije.

Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, navodi da „EU, jednostavno, očekuje od Srbije, kao njene buduće članice, da nađe način da zajedno s njom nalazi političke formule koje odgovaraju i njoj i nama”, te da „ako ne želi ozbiljan problem, zemlja mora da krene putem nove politike”. Ukazujući na to da u EU postoji konsenzus o neophodnosti razgovora Beograda i Prištine, on kaže da bi, ukoliko Beograd odbije taj konsenzus, „opet mogla da nam se nalepi etiketa nekoga ko je više deo problema nego deo rešenja”.

Srbija ispred sebe sada ima, prema njegovim rečima, dve realne mogućnosti. Prva je prihvatanje tzv. tehničkih pregovora sa Prištinom koje preporučuje Brisel, a druga da, uz te tehničke pregovore, bude otvoreno i pitanje o širini srpske autonomije, odnosno o zaštiti srpske zajednice na Kosmetu.

Todorić ne vidi zašto bi se ulazak Srbije u takve razgovore implicitno smatrao priznanjem nezavisnosti Kosova. Jer Srbija je već prihvatila učešće Kosova na regionalnim samitima u organizaciji EU (junski samit u Sarajevu). I vlada Zorana Đinđića i vlada Zorana Živkovića imala je takve sastanke.

I Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, misli da treba razgovarati. „Posle svih pravnih i političkih bitaka na međunarodnom planu treba da počnemo polako da spuštamo koplje i da krećemo u nekakve konkretne razgovore sa Albancima i sa kosovskim Srbima, pre svega s ciljem da se pomogne njihov opstanak na Kosovu i da im se obezbedi pristojan život i bezbednost”, kaže on.

Na pitanje da li je iz trenutne perspektive realno očekivati da će se obistiniti najava nekih evropskih zvaničnika da će u septembru ponovo biti razmotrena kandidatura Srbije za članstvo u EU, Nikolić odgovara da neće biti ucene Srbije – po sistemu nećete postati kandidat ako ne priznate Kosovo, ali da neće biti ni toga da im je svejedno šta Srbija radi sa Kosovom. „Veoma široka paleta poteza se krije između ta dva ekstrema koji se neće dogoditi. U tom smislu konstruktivnost vlasti u Srbiji će, naravno, pomoći Srbiji da postane kandidat”, primećuje on.

Ukoliko bi Srbija usaglasila svoj stav sa evropskim stavom za Kosovo Pajević misli da bi bio nastavljen normalan tok srpske evrointegracije. „To znači da u neko razumno vreme možemo da očekujemo završetak ratifikacije SSP-a i da dobijemo status kandidata, takođe u neko dogledno vreme. Pri tome, ne treba očekivati neku senzacionalnu brzinu, već da će se to, prosto, nastaviti po redosledu kakav je inače predviđen”.

A da li bi Srbija svoju evropsku integraciju mogla nekako da ubrza, mimo kosovskog pitanja, recimo bržim reformama? „Taj proces sigurno treba da ide dalje, i to mnogo agilnije nego do sada, ali mi, s druge strane, ne treba sebi stalno da stvaramo političke prepreke”, odgovara Pajević.

Nikolić, međutim, misli da kosovski problem nije najveći problem za prihvatanje srpskog zahteva za kandidaturu. „Glavna prepreka nije naše ponašanje u vezi sa Kosovom ili ponašanje EU u vezi sa Kosovom nego nespremnost EU da ide u dalje širenje, pre svega zbog ekonomske situacije ”. (Biljana Čpajak)

* naslov FBD