DEMOKRATSKE NEDOUMICE O VLASTI DEMOKRATA

DNEVNIK, Novi Sad, Vojvodina, Srbija,  09. avgusta 2010.

Da li neko hoće da kontroliše baš sve u Srbiji nije pitanje koje je izazvala vrtoglavica avgustovskog sunca već novi skupštinski Poslovnik, koji je uneo nedoumiceu ionako opterećenu pravnu stvarnost Srbije. Po nekima njegovim odredbama, kojima se omogućava smena predstavnika regulatornih tela ako parlament ne prihvati njihove I zveštaje, to je korak vlasti ka disciplinovanju kontrolora vlasti. Kod nas je gotovo svaka norma kao glava Hidre, pa je u razgovoru za „Dnevnik“ poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pozvao nadležne u Skupštini da javno protumače ono što su napisali.

Postoji li strah da ćete vi ili neko drugi na čelu regulatornog tela biti predmet disciplinovanja nekog s vrha kome se vaša kontrola ne bude svidela?

– Uopšte ne mogu da spekulišem o ljudima koji će da primenjuju Poslovnik Skupštine Srbije. Ne bih se prihvatio ove funkcije da sam osećao bilo kakav strah, a kako će primenjivati Poslovnik ne zavisi od moje volje i zato treba već sada pitati njegove autore da daju tumačenje odredbi. Veoma je važno da oni otklone svaku dilemu i da Poslovnik bude u skladu sa zakonom i s elementranim principima u demokratskom svetu, definisanim principima funkcionisanja nezavisnih regulatornih tela.

Šta ako ste se svojim radom zamerili nekom u Vladi i to bude razlog da vas parlament disciplinuje?

– Iskreno, ne razmišljam o tome da li sam se zamerio nekom ili nisam jer prihvatanje čelnog mesta u regulatornom telu podrazumeva i zameranje ovom ili onom.

Kako ste doživeli taj postupak u kojem će vaš izveštaj ići na odgovarajuća skupštinska tela koja će ga ocenjivati, a ako im se ne svidi, naći tu povod za smenu vas ili negog drugog kontrolora vlasti?

– Pojedine odredbe novog Poslovnika jesu napisane i omogućavaju različita tumačenja, a jedno je upravo to koje vi novinari već primećujete – o pokušaju “disciplinovanja“ nadzornih i regulatornih tela. Zato mislim da zvanični predstavnici Skupštine treba da objasne javnosti, zvaničnim tumačenjem svojih odredbi, šta one podrazumevaju u pravnom smislu. Treba da otklone svaku dilemu, koja može biti uzrok nepotrebnih i štetnih posledica. Kao neko ko je doajen na čelu najstarijeg nezavisnog tela, a sigurno onaj ko je podneo najviše izveštaja Skupštini, mislim da je veoma dobro što parlament razmatra naše izveštaje. Ima tu činjenica koje mogu biti korisni impulsi, koje parlament može dobro iskoristiti u opštem interesu. Nikada do sada moji izveštaji nisu razmatrani na skupštinskom plenumu, već u matičnom odboru, i po pravilu je, bez usvajanja, davao podršku preporukama, odnosno zaključcima koje sam ja povodom izveštaja sugerisao. I tu hoću da kažem da su svi izveštaji nezavisnih tela u katagoriji onih koji se ne usvajaju, već se samo primaju k znanju. Nema logike očekivati da se vladajućoj većini dopadne, da bude oduševljena izveštajem nekog organa čiji je posao da upozorava na loše stvari, greške i propuste u radu vlasti iza koje ta parlamentarna većina stoji. Makar iz razloga političkog oportuniteta ne treba očekivati da se toj većini izveštaj dopadne i da glasa za njega, ali jeste logično da konstruktivno primi izveštaj k znanju i izglasa nekakve mere i zaključke koji će promeniti to stanje i eliminisati potrebu za tim kritičkim opservacijama.

Dakle, vi ste protiv toga da oni koji su na vlasti ocenjuju rad kontrolora time što će gledati da li je lepo ili loše pisao o samoj vlasti i njenom delovanju?

– Izveštaji koje mi šaljemo se ne usvajaju. Ako bi eventualno iza te poslaničke ideje, ili između redova, stajao razlog za razrešenje nekog ko je na čelu nezavisnog tela jer se većini ne dopada pa ga nije usvojila, onda je to loša i kontraproduktivna ideja. Takva ideja nema nikakve veze s logikom postojanja i funkcionisanja nezavisnih nadzornih i nezavisnih tela.

I šta onda?

– Veoma je važno da se te dileme otklone javno. U krajnjoj liniji, pozicija ljudi koji su na čelu nezavisnih regulatornih tela regulisana je Ustavom ili, češće, zakonima. Zakonima su regulisani i utvrđeni razlozi za njihovo razrešenje. Primera radi, u slučaju poverenika za informacije, u članu 31 zakona pronaći ćete moguće razloge za prestanak funkcije, počev od ostavke, preko napunjenih 65 godina života, osude za krivično delo... Tu nema neusvajanja izveštaja kao razloga.

Znači da se podzakonski akt, kakav je skupštinski poslovnik, voljom nekoga stavio iznad zakona i Ustava?

– Ne, ne, samo uz uslov da ga tako tumače, a videćemo kako će to učiniti.

S obzirom na to da ste dugo godina bili i u politici, mislite li da je Srbija demokratski zrela da se suoči s evropskim i svetskim standardima i normama, bez sujeta?

– Mislim da ona mora to da učini.

I da će demokratska pravila igre vezana za kontrolore vlasti biti primenjena kakva jesu?

– Ne znam, to tek treba da vidimo, i zato ne treba da se bavimo spekulacijama, pa ponavljam još jednom da zvanični predstavnici Skupštine treba da izađu pred građane i objasne šta je pravo značenje ovih poslovničkih odredbi. Bilo bi veoma loše da je tu ideja koja bi Poslovnik dovela u sukob za zakonom i logikom funkcionisanja nezavisnih tela. (Dragan Milivojević)

* naslov FBD