VUKOVAR ČEKA TADIĆA, A ISTRA I VOJVODINA SE RAZUMEJU

DNEVNIK, Novi Sad, Vojvodina, Srbija,  08. avgusta 2010.

Trebalo je da prođe „samo” deset godina nakon što su Istra i Vojvodina uspostavili institucionalnu saradnju, pa da se – i pored svih teških sporova koji i dalje postoje, kao što je potpuno oprečno gledanje na operaciju „Oluja” – ipak počne govoriti o ozbiljnijem otopljavanju odnosa Hrvatske i Srbije.

– Istina, mi smo pre deset godina organizovali prvu političku delegaciju iz Republike Hrvatske koja je nakon ratnih devedesetih posetila tadašnju Jugoslaviju. Tačnije, radilo se o 60-tak privrednika i kulturnih delatnika, te predstavnika političkog vođstva Istarske županije, gde smo pokazali da se vredne inicijative, na regionalnom nivou, mogu daleko brže realizovati nego čekajući nacionalni nivo vlasti. Kao rezultat tog susreta inicirana je privredna i kulturna suradnja, te je uveden hrvatski jezik kao jedan od službenih jezika u Skupštini Vojvodine – kaže za „Dnevnik” istarski župan Ivan Jakovčić.

Da li je zaista u pitanju istinsko pomeranje Zagreba i Beograda u pozitivnom smeru ili ipak imaju osnova strahovi da će sve na kraju uglavnom ostati u domenu ličnih simpatija dvojice predsednika Josipovića i Tadića? Uostalom, poslednjih smo dana bili svedoci veoma teških reči izgovorenih na obe strane povodom godišnjice „Oluje”.

– Uprkos brojnim otvorenim pitanjima ipak verujem da se radi o iskrenim namerama za otopljavanje odnosa Hrvatske i Srbije, nezavisno od trenutne dobre lične hemije između dvojice predsednika. Srbija i Hrvatska, kao dve susedne zemlje, koje žele napredak za svoje građane, moraju graditi institucionalnu saradnju s pogledom na budućnost, moraju graditi partnerske odnose koji će omogućiti rešavanje nerešenih pitanja, te brži privredni i društveni razvoj.

Sve više se govori o značaju Tadićeve posete Vukovaru. Da li ona zaista može da zatvori jedno mračno poglavlje u istoriji naših dvaju naroda i država?

– Treba podržati takve poteze, kao i sve druge koji pridonose normalizaciji odnosa i gradnji prijateljstva između država ali pridonose i stvaranju međusobnog poverenja, pa i tolerancije između građana različite nacionalnosti ili veroispovesti na područjima koja su bila zahvaćena ratnim zbivanjima. Poučeni raznim evropskim iskustvima, proces izgradnje mira je dugotrajan i zahtevan proces kojeg treba negovati. U tom kontekstu, Tadićeva poseta Vukovaru je dobrodošla.

U kom se pravcu planira dalje razvijanje saradnje Istre i Vojvodine?

– Saradnja Istre i Vojvodine odškrinula je vrata za saradnju u privredi, brojne firme iz Istre sarađuju s vojvođanskim, a neke su otvorile i vlastite proizvodne pogone. Započela je i saradnja između novosadskog i pulskog univerziteta. Moram naglasiti da svake godine beležimo i rast dolazaka vaših turista u Istru. Ima i zajedničkih EU projekata, iako tu za sada ne postoji puno mogućnosti jer naše regije nisu prekogranične, za šta postoji znatno više evropskih para. Kandidovano je nekoliko projekta, na primer u području manjina, a spremamo i projekte u području ruralnog razvoja gde se jedan tiče vinarstva u saradnji s francuskom regijom Šampanj Arden.

Na čelu ste Jadranske evroregije i pokretač ste inicijative za donošenje Jadranske strategije. Koje je od toga benefite imala Istra, te kakve bi realne koristi mogla da očekuje Vojvodina od Podunavskog evroregiona i Dunavske strategije?

– Kroz postojanje Jadranske evroregije ostvarena je bolja suradnja, pa mogu reći i komunikacija između regija na Jadranu koja je bila vrlo slaba ili je u nekim područjima nije ni bilo. Danas Jadranska evroegija ima 26 članica iz 7 zemalja te, između ostalog, predstavlja institucionalnu platformu za bolje osmišljavanje i kandidovanje važnih projekata prema EU fondovima, a koji imaju uticaj na celom Jadranu. To su projekti u području ribarstva, ruralnog razvoja, transportne infrastrukture, turizma, kulture... Korist od Jadranske strategije, koju smo mi pokrenuli, odnosno Dunavske strategije, gde Vojvodina učestvuje, jeste u tome što se na nivou EU vertikalno povezuje institucionalna saradnja koja postoji na lokalnoj, regionalnoj, državnoj razini. A strategija postaje „EU svojina“, što znači da svi nabrojeni administrativni i politički nivoi učestvuju i odgovorni su za budući razvoj područja koji su predmet te evropske strategije. To, u konačnici, znači i kvalitetnije ulaganje EU sredstava u razvoj strategijom obuhvaćenog područja.

Istra odavno ima svoju kancelariju u Briselu. Koliki su troškovi, s jedne strane, a kolika je dobit?

– Mi smo bili prava hrvatska županija koja je otvorila takvu kancelariju, kakvih danas u Briselu ima preko 300, da bi nakon nas i neke druge hrvatske županije krenule s otvaranjem vlastitih predstavništava. Bili smo kritikovani od strane političkih protivnika, ali i dela medija. Pokazalo se, međutim, da je otvaranje kancelarije bilo ispravno jer smo od tada unapredili korištenje EU sredstava a Istarska je županija postala prepoznatljiva na političkoj regionalnoj karti Evrope. Istra je danas vodeća hrvatska županija što se tiče korištenja EU fondova. Do sada je implementiralo preko 100 EU projekata putem kojih je u Istru došlo više od 20 miliona evra, i deo zasluga za to nesumnjivo pripada našoj briselskoj kancelariji. Čiji, inače, ukupni troškovi na godišnjem nivou, uključujući i jednog zaposlenika koji permanentno živi i radi u Briselu, iznose oko 100.000 evra! U budućnosti planiramo i širenje predstavištva po ugledu na španske regije, koje su poslednjih godina najuspešnije kada je reč o korištenju EU sredstava. Za to imamo i obučene kadrove, koji su radom u Županiji stekli potrebno predznanje o evrointegracijskim procesima, regionalnom razvoju, evropskim programima...

Vaš iskustveni savet: Da li da Vojvodina čeka da Srbija dobije status kandidata pa da onda krene u osnivanje svog predstavništva u Briselu, ili je uveliko vreme da to uradi?

– Te dve stvari nisu nužno povezane, iako se obim, pa i korist rada kancelarije u Briselu, povećava sa bliženjem ulaska u EU. Najveća je korist od kancelarije kad je zemlja već članica Unije, jer tada se putem rada predstavništva može i uticati na donošenje odluka evropske administracije. Međutim, u ovom je periodu najvažnije steći znanje, obučiti kadrove, stvoriti partnerstva s drugim regijama, upoznati institucije Evropske unije, te crpiti pravovremene informacije o EU fondovima koje će onda biti iskorištene kroz realizaciju razvojnih projekta. (Miroslav Stajić)

UOKVIRENO

Autonomija za Istru

Da li je još živa inicijativa da Istra zatražii status autonomne pokrajine kada Hrvatska uđe u EU.

– Naravno! Hrvatska spada u najcentralizovanije evropske države, te je radi boljeg upravljanja, snažnijeg razvoja i kvaliteta življenja građana naprosto neophodno spustiti veće ovlasti i sredstva sa državnog nivoa što je moguće bliže građanima. Istra ima kvalitetnu javnu upravu, snažnu privredu, imamo specifične istorijske, geografske i kulturne karakteristike, te kod građana Istre postoji snažan regionalni identitet. Sve to daje nam za pravo da tražimo regionalnu autonomiju na temelju brojnih primera koji postoje širom Europe. Realizacija takve ideje, koja je unutrašnje pitanje, pre svega zavisi od političkih odnosa u samoj državi, ali važna je i politička potpora naših evropskih prijatelja.

* naslov FBD