SRBIJA MORA DA MENJA I USTAV I STRATEGIJU PREMA KOSOVU

BLIC, Beograd, Srbija,  06. avgusta 2010.

Srbija treba da prihvati realnost i promeni strategiju prema Kosovu. To je suštinsko pitanje budućnosti Srbije. Rezoluciju Srbije u UN bih popravio, da bude kratka: „Generalna skupština UN poziva vlasti u Beogradu i Prištini da, uz posredovanje EU i UN, povedu konstruktivni dijalog o svestranoj međusobnoj saradnji i o suštinskoj zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”.

Ovo bi podržala EU, SAD, Rusija, sve članice Saveta bezbednosti - kaže u intervjuu za „Blic” Vuk Drašković, lider SPO, i poziva na promenu Ustava Srbije koji takvu strategiju onemogućava.

Drašković upozorava da Beograd mora da uvaži realnost na Kosovu, realnost sveta u kojem živimo i državnu strategiju podredi realnim ciljevima: „suštinskoj zaštiti Srba na celom Kosovu i našeg religijskog nasleđa, uz međunarodne garancije”.

Kako da dobijemo garancije ako se odbija dijalog o statusu?

- Tako što ćemo tesno sarađivati sa EU i SAD, pre svega.

Ali oni ne žele da pričaju o zaštiti Srba, već o tehničkim pitanjima poput struje, sudova i slično?

- To nije tačno. Poručuju nam da možemo da pregovaramo o svemu sem o statusu, jer to smatraju završenom pričom. Mi smo sada u poziciji da možemo da zaštitimo sve što je naše na Kosovu. Od nas se traži da uvažavamo realnost, a ne da priznamo Kosovo za suverenu državu. Kina ne priznaje Tajvan, a sa Tajvanom svestrano sarađuje. Zapadna Nemačka nikada nije priznala Istočnu, ali je s njom i sarađivala i pregovarala.

Ako Srbija ne dobije ingerencije nad Srbima na Kosovu, onda nema garancije za njihovu zaštitu?

- Osnova za pregovore mogla bi da bude nestatusni deo Ahtisarijevog plana koji je Priština već prihvatila, tako što bismo, uz podršku EU i SAD, tražili određena poboljšanja. Ovo će nekima da zazvuči jeretički jer je kod nas Ahtisarijev plan odbačen sa istom arogancijom neznanja kao što je svojevremeno odbačen plan Z4 za Srbe u Hrvatskoj.

Šta Ahtisarijev plan garantuje i šta bi trebalo popraviti?

- Najviši stepen lokalne samouprave za srpske opštine na Kosovu, uz njihovu ekonomsku i kulturnu povezanost sa Srbijom. Srpske opštine imaju i svoje sudstvo u prvom stepenu, lokalnu srpsku policiju čijeg šefa bira lokalni srpski parlament. Taj plan predviđa 39 zaštićenih zona oko crkava i manastira, čija će se površina naknadno utvrditi i u koje se ne smeju naseljavati Albanci, nego samo Srbi sa Kosova ili oni koji su izbegli, a odluče da se vrate na Kosovo. Mnogo toga još predviđa Ahtisarijev dokument. U pregovorima o njegovom poboljšanju trebalo bi da, primera radi, tražimo da svi kosovski Srbi dobiju status državljana Srbije sa svim statusnim pravima državljana Srbije, a potrebno je ugraditi i odredbu da oni imaju pravo da koriste sve simbole Srbije, počev od grba, zastave i himne i da kao građani Srbije učestvuju na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji.

Time bismo pogazili Ustav Srbije. Da li bi to značilo priznanje poraza? Možemo li da uđemo u pregovore pre promene Ustava?

- To znači da bismo okončali politiku poraza. Promena Ustava je neizbežna ako mislimo da skinemo lance Srbiji. Ustav je sada najveća prepreka našim evroatlantskim integracijama, a to znači budućnosti ove zemlje. Ne postoji srpski narod radi Ustava, nego Ustav valjda treba da služi Srbima i ako su njegove odredbe protivne interesima države i nacije, onda se moraju menjati. Mi obmanjujemo i sebe i svet kada u UN zapomažemo kako smi mi za pregovore sa Albancima radi postizanja obostrano prihvatljivog rešenja. To nije tačno jer nam Ustav dozvoljava da ponudimo samo da Kosovo bude pokrajina u sastavu države Srbije. Ispod toga naša državna politika ne sme. A Kosovo je, realno, sada pokrajina u sastavu Srbije koliko je i Kaligulin konj bio senator.

Može li naša rezolucija da bude usvojena u UN?

- Ne verujem jer će, izgleda, do kraja zasedanja GS UN većina članica UN priznati državu Kosovo. Ali i kad bismo dobili nekakvu većinu i ovde proglasili pobedu, mi bismo zapravo tada bili najviše poraženi jer bismo ušli u po Srbiju štetni konflikt sa EU i Vašingtonom. Inače, rezolucije UN su neobavezujuće, još više nego mišljenje Međunarodnog suda pravde.

Ko treba da nam bude saveznik?

- Ako je državna strategija da Srbija mora da postane članica EU, onda nam je EU prvorazredni partner i saveznik. Onda ne smemo ići šumom, kad EU ide drumom. (T.Spaić)

UOKVIRENO

Institucije bivše pokrajine

koštaju stotine miliona evra

Da li je Kosovo još najskuplja srpska reč?

- Od svake reči, pa i te najskuplje, ima nešto što je još skuplje, a to su Srbija i srpski narod. Kosovski ep ne propoveda obavezu nacionalnog uništenja zbog kosovskog sloma, već obrnuto.

Koliko nas košta održavanje Kosova u ovakvom statusu?

- U pitanju su ogromne svote, nekoliko stotina miliona evra godišnje. Sve kosovske institucije bivše pokrajine Kosovo premeštene su u Srbiju i plaća ih Srbija. Opštine, katastarske knjige, sudovi, škole, univerziteti, odbornici, predsednici opština, sve je to Milošević posle kosovskog poraza koji je on skrivio preselio u Srbiju i natovario na leđa Srbiji ubeđujući naš narod da je Kosovo i dalje pokrajina pod suverenitetom Srbije. Pitajmo građane Srbije da li su spremni da to plaćaju. Nemojmo o tome ćutati.

* naslov FBD