VLASTI U SRBIJI SPREMAJU SE  DA KONTROLIŠU KONTROLORE VLASTI

POLITIKA, Beograd, Srbija,  05. avgusta 2010.

Izveštaji svih regulatornih tela od poverenika za informacije, preko zaštitnika građana do revizora i Agencije za borbu protiv korupcije ubuduće će biti predmet rasprave na plenarnim sednicama srpskog parlamenta. I ukoliko oni ne budu prihvaćeni, poslanici će moći da smene odgovorne funkcionere u ovim institucijama. Ovu novinu u poslovniku o radu, pojedini opozicionari vide kao pokušaj disciplinovanja „kontrolora vlasti”, a iz vladajuće koalicije takvo viđenje odbacuju kao potpuno neosnovano.

Stari poslovnik nije propisivao detaljniju proceduru postupanja sa izveštajima regulatornih tela. Novi, koji je usvojen u julu, detaljno reguliše „postupak za vršenje nadzora nad radom državnih organa, organizacija i tela”. Prema ovim odredbama „državni organi, organizacije i tela” podnose izveštaje Narodnoj skupštini, a o njima se prvo raspravlja na sednicama nadležnih odbora. Potom Nadležni odbor „podnosi izveštaj Narodnoj skupštini s predlogom zaključaka, odnosno preporuka”.

Odbor, između ostalog, može da predloži parlamentu da prihvati izveštaj, da zatraži njegovu dopunu ili da ga ne prihvati i da „pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, ili telu”. Osim toga „nadležni odbor može da utvrdi da funkcioner državnog organa, organizacije, odnosno tela koga bira Narodna skupština ne vrši funkciju u skladu sa zakonom i o tome obaveštava Narodnu skupštinu, u cilju preduzimanja mera utvrđenih zakonom”.

Niko od opozicionara, inače, nije učestvovao u glasanju, pa je poslovnik usvojen samo glasovima vladajuće koalicije.

Pomenute odredbe, prema nekim ocenama, mogu se „čitati” kao upozorenje regulatornim telima da paze šta pišu u izveštajima, jer ih, u suprotnom, skupštinska većina začas može smeniti. Boško Ristić, predsednik radne grupe za izradu poslovnika, kaže za „Politiku”, da su takve ocene zlonamerne i da „niko nije pisao poslovnička rešenja sa namerom da nekoga smenjuje, kad mu padne na pamet”.

Ristić ističe da „svi, po zakonu, moraju da podnesu izveštaje, a poslovnik je rađen uz konsultacije sa pojedinim predstavnicima nezavisnih tela”. Prema Ristićevim rečima „regulatorna tela jesu nezavisna, ali parlament može da raspravlja o tome da li su radili u skladu sa zakonom, može, na primer, da postoji sumnja da su bili selektivni u svom poslu, što je nedopustivo”. Ristić kaže da je, na primer, „Saša Janković, zaštitnik građana, propustio da u svom izveštaju pomene pobunu u zatvoru u Nišu, što nikako nije nebitno, tek naknadno je stigla dopuna, kad smo mi najavili da ćemo posetiti KPZ Niš”. Ristić zaključuje da parlament bira regulatorna tela i da mora i da raspravlja o njihovom radu.

Judita Popović (LDP), član radne grupe za izradu poslovnika, kaže za „Politiku”, da se „stepen demokratičnosti društva meri po tome koliko su regulatorna tela nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti i zato postoji problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije, poverenikom, zaštitnikom građana, jer je njih predložila i izabrala vladajuća koalicija”. Prema njenim rečima „nikakav poslovnik, ni zakonska regulativa ne može da im da ili oduzme na značaju, ukoliko nema političke volje da oni budu maksimalno nezavisni”.

Popovićeva dodaje da je „do sada postojala poslovnička praznina, skupština nije čak ni raspravljala o izveštajima, a svi su slali silne izveštaje, tako ja imam punu fioku izveštaja Saše Jankovića, koji su jako interesantni i, po mom mišljenju, strašno je što se o njima ne raspravlja, jer je bolje raspravljati, pa i ako ima primedaba, one treba da izađu na videlo, a ne da stoje u fioci”.

Vjerica Radeta (SRS), član radne grupe, koja nije učestvovala u njenom radu, u ovom članu vidi dokaz da vlast hoće da se reši „nekih ljudi u tim regulatornim telima, koje je izabrala prethodna vlast”. Prema Radetinim rečima, „priča o nezavisnim regulatornim telima je šarena laža, jer njih bira skupštinska većina i oni su, u najmanju ruku, bliski nekoj od stranaka iz te većine”. (M. Čekerevac)

UOKVIRENO

Janković: Ima razloga za brigu

Saša Janković, zaštitnik građana, kaže da može da zabrine činjenica da je „parlament našao za shodno da najviše pažnje posveti mehanizmu kontrole sadržine rada nezavisnih institucija, a da istovremeno nije razrađivao Ustavom predviđene mehanizme saradnje sa njima”. Janković dodaje i da su „pojedine odredbe napisane tako da, uz malo dobre, ili loše volje, mogu poslužiti za zauzdavanje nezavisnih tela, ili za uticaj na njihov rad i relativizovanje njihovih ocena o stvarima koje su isključivo u njihovoj nadležnosti”. 

* naslov FBD