DRŽAVE SE LAKŠE MIRE NEGO NARODI

DNEVNIK, Novi Sad, Vojvodina, Srbija,  04. avgusta 2010.

Petnaest godina otkako je u akciji hrvatske vojske iz Hrvatske proterano više od 250.000 ljudi, dok je 1.600 ubijeno ili nestalo, čime je za neko vreme nekadašnju Republiku Srpsku Krajinu napustilo gotovo celokupno srpsko stanovništvo, na tom području se i dalje teško živi. Proces povratka izbeglih gotovo je stao, žitelji i jedne i druge nacionalnsoti baštine veliko nepoverenje, a povremeno dolazi i do manjih, etnički motivisanih incidenata.

Državni vrh Hrvatske sprema se i ove godine da u Kninu proslavi godišnjicu “Oluje”, a profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i donedavni predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj Žarko Puhovski za “Dnevnik” kaže da proces pomirenja ide mnogo bolje među državama nego među ljudima.

– Reč je o tome da su predsednici Boris Tadić i ranije Stjepan Mesić a sada Ivo Josipović, dali neki pozitivan ton atmosferi. S druge strane, imamo paradoksalnu pojavu da, što je manje Srba u Hrvatskoj, to im je pozicija bolja i jača. Tako se stvari odvijaju 15 godina posle “Oluje” – rekao je Puhovski.

Naš sagovornik kaže da je Hrvatska ostala duboko dužna na stanarskim pravima. Ona ostaju prepreka, zbog čega se povratak rastegao na ovoliko vremena. Čak i kada bi sve to bilo uređeno, Puhovski ne veruje da bi došlo do masovnijeg povratka.

Govoreći o zločinima koji su počinjeni u akciji “Oluja”, Puhovski kaže da pravda ni danas nije zadovoljena.
– Kada govorimo o zločinima u ratovima u bivšoj SFRJ, od Vukovara do Srebrenice, nigde pravda nije zadovoljena, pa ni u slučaju zločina počinjenih nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj. Nigde nije bilo odgovarajuće kazne. Videćemo kako će Haški sud na zimu odlučiti u slučaju Gotovine, Čermaka i Markača. Nekoliko procesa je vođeno i u Hrvatskoj, i to dosta korektno. Problem je u tome što se sudi veoma malom procentu ljudi koji bi trebalo da budu suđeni za zločine – objašnjava Puhovski.

Delovi Hrvatske na kojima je sprovedena “Oluja” danas dosta kaskaju za ostalim delovima države u ekonomskom smislu. Puhovski kaže da su u pitanju delimično opusteli predeli, bez velike perspektive.
– Zapadna Slavonija i drugi delovi Hravtaske zahvaćeni “Olujom” danas su mnogo razvijeniji nego što su bili za vreme Republike Srpske Krajine, koju je vodio najgori režim koji je tim krajevima ikada vladao. Taj kraj je i dalje nerazvijeniji od drugih, a najveći problem je to što se broj stanovnika i srpske i hrvatske nacionalnosti dosta smanjio, pa ima dosta praznih područja – kaže Puhovski. – Najgore je prošao Knin, koji je nekada živeo od Tvornice vijaka i železnice. Ništa od toga ne funkcioniše. Knin je, bez obzira na to što država svake godine tamo odlazi da slavi, ruina u odnosu na ono što je bio u Jugoslaviji osamdesetih godina prošlog veka. (P. Klaić)

UOKVIRENO 

Previše je vremena prošlo...

Po rečima Žarka Puhovskog, proces povratka izbeglih Srba u Hrvatsku je praktično završen.
– Petnaest godina su se i Srbija i Hrvatska iz sve snage trudile da odgovore Srbe od povratka. Sada je došlo do toga da je situacija neobična utoliko što Hrvatska ima više kapaciteta za povratak Srba nego što među njima ima želje. Previše je vremena prošlo – smatra Puhovski.