NOVI PUTOKAZI KA KOSOVU

BLIC, Beograd, Srbija,  01. avgusta 2010.

Svako ko nije opterećen visokom politikom, mitovima ili prikupljanjem jeftinih političkih poena reći će otvoreno – jedini način da srpska država u ovom trenutku opstane na Kosovu jeste ekonomska i trgovinska saradnja. Srbija ima proizvode, a Kosovo potrebe. Srbija ima svoj narod na teritoriji koja faktički nije njena, a ta teritorija je zainteresovana za srpski kapital. Toliko je jednostavno.

I zaista, kada se na stranu stavi lamentiranje nad samovoljom velikih sila, istorijskom nepravdom ili ostrašćenošću sudova i sudija, ostaju oni praktični problemi – kako srpskom narodu na Kosovu obezbediti kvalitetan i bezbedan život. O tome se do sada ova država i nije previše brinula.

Sagovornici „Blica nedelje“, ekonomisti, privrednici, političari i analitičari, složni su u oceni da je u ovom trenutku najbolji način za to otvaranje predstavništava srpskih firmi na teritoriji KiM, povećanje ponude srpskih proizvoda, razvoj državnih strategija i uređenje poslovnog okruženja, što će rezultirati otvaranjem novih radnih mesta za naš narod na KiM, ali i ekonomskim beneficijama za maticu.

Nakon nokauta od Međunarodnog suda pravde, po prvi put se ovakvo mišljenje moglo čuti i od jednog političara iz vladajuće koalicije, Vuka Draškovića. On je otvoreno rekao da Srbija mora biti mudra i da ako Kosovo naziva svojim delom s njim mora uspostaviti najbolje moguće trgovinske i ekonomske odnose. Po prvi put je tada jedna politička ličnost na vlasti stavila ljude u centar srpskog nacionalnog i državnog interesa na Kosovu.

Privredna saradnja između Srbije i Kosova i sada postoji, čak i na državnom nivou kada je u pitanju Telekom, ali je često opterećena raznoraznim ilegalnim posredovanjem, švercom i malverzacijama. Postoji niz oblasti u kojima bi saradnja za kratko vreme mogla da se poboljša i unapredi. To je proizvodnja i prodaja prehrambenih proizvoda, metalurgija, građevina, transport, energetika, telekomunikacije, agroturizam…

Međutim, poslovanje u sivoj zoni ili preko posrednika, podstaknutog nesigurnim okruženjem za ulaganje i jednosmernom zvaničnom politikom, rezultiralo je veoma malim brojem predstavništava srpskih firmi na Kosovu.

– Kada se trguje Albanci dolaze u Srbiju gde dogovaraju poslove i kupuju robu, bilo preko posrednika, bilo u crnoj zoni. Nijednoj našoj firmi nije palo na pamet da u Gračanici otvori filijalu, koja ne samo da bi izvela tu razmenu iz crne zone, već bi i omogućila posao za veliki broj ljudi. Zar nije jednostavnije kupovati na licu mesta nego švercovati, plaćati rekete i provizije? O tome mora da se razmišlja bez obzira na status Kosova – kaže Dušan Janjić.

Budući da je Srbija glavni trgovinski partner Kosova i da je vrednost prometa robe od Srbije ka KiM samo u 2008. iznosila oko 200 miliona evra, ovakva strategija mogla je da se razvija već godinama unazad. Međutim, ekonomski i trgovinski odnosi, barem oni zvanični, oduvek su bili opterećeni političkim problemima.

Primer je i podatak da je Hašim Tači tražio partnera u Srbiji da se prijavi na tender za gradnju autoputa, ali da se tim pozivima niko nije odazvao iako se radilo o milionskom poslu. Janjić objašnjava da je u ovakvom i brojnim sličnim slučajevima presudnu ulogu odigrala retrogradna politika zvaničnog Beograda.

– Vlada ne bi trebalo da zbog političkih problema sprečava ili otežava da kompanije posluju na teritoriji Kosova i Metohije. Ako ne bude smetala, ti odnosi će zasigurno biti dodatno produbljeni jer postoji prirodna ekonomska veza KiM i ostatka Srbije. Ako budemo vukli poteze kao slon u staklari, cenu će platiti firme iz Srbije, a ne vlada u Prištini. S druge strane, dobar rezultat u rešavanju praktičnih stvari, u koje spada i ekonomska saradnja, može samo da pokaže ozbiljnost Srbije na političkom planu – kaže ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

Procene direktnih i indirektnih gubitaka zbog ovakve situacije teško je napraviti. Nije teško, međutim, zaključiti da je vreme da se prestane s propuštanjem dobrih šansi. Primera radi, Kosovo od 1. januara počinje s primenom evropskih standarda u pekarstvu. Kako na Kosovu ne postoji proizvodnja kvasca i aditiva, prilika je da srpski kapital dobije ovaj milionski posao.

– Privreda je ta koja bira s kim treba da sarađujemo, a država ne treba da smeta. Konačno, ekonomski interes će pre ili kasnije dovesti do istorijskog pomirenja Srba i Albanaca – kaže Stevanović.

Osim šanse za razvoj ekonomskih i trgovinskih veza u privatnom sektoru, država Srbija na Kosovu ima i niz svojih investicija, koje bi trebalo zaštititi i time omogućiti Srbima da preuzmu akcije ili da se zaposle u tim preduzećima. Država je, međutim, do sada propustila sve prilike da tako nešto uradi, ističe Oliver Ivanović državni sekretar u Ministarstvu za KiM.

Srbija je, prema podacima PKS, od 1960. do 1990. na KiM uložila oko 18 milijardi dolara, a samo je ulaganje u termoelektrane i distributivnu mrežu koja je u vlasništvu EPS-a uloženo oko 5,5 milijardi dolara. Imovina preduzeća koja pripadaju srpskim firmama i koja su privatizovana vredela je više od 1,5 milijardi dolara, a zbog prodaje po znatno nižoj ceni od realne, po osnovu nelegalne privatizacije naplaćeno je samo oko 280 miliona evra.

– Posle odluke MSP Srbija će jako teško dobiti slučaj takvog tipa pred nekim međunarodnim sudom koji se bavi ekonomskim pitanjima. Jedini način je bio, i ja sam to sugerisao u više navrata od 2003. godine, da država pomogne strancima koji su imali deonice u našim firmama na Kosovu, poput „Trepče“ ili „Jugobanke“, da traže svoja prava pred međunarodnim sudovima. Predlagao sam čak i da im država ponudi plaćanje sudskih troškova, jer bi samo jedna takva presuda postala pravilo, a za nas i putokaz i nada da bi neki takav proces bio završen u našu korist. Za to nikada nisam dobio podršku, mada ni danas, kada su šanse daleko manje, nije kasno da pokušamo – kaže Ivanović. ( Irena Radisavljević )

UOKVIRENO

REČI PRIVREDNIKA

Pitali smo privrednike da li je nerazumno odreći se kosovskog tržišta

Pitanja

1. Mislite li da je razvoj ekonomskih i trgovinskih odnosa sa Kosovom dobra strategija za opstanak Srbije na Kosovu?

2. Da li biste vi svoju delatnost proširili ili delom preneli na teritoriju KiM?

3. Mislite li da bi Srbija mogla imati ekonomske i trgovinske beneficije od razvoja ekonomskih odnosa s Kosovom?

Miodrag Kostić, MK grupa

1. Ekonomski i trgovinski tokovi uvek nađu svoje puteve, teško ih je zaustaviti. Mislim da ta strategija ima svojih prednosti, i u krajnjem slučaju bila bi indirektna stimulacija ekonomskog razvoja naše države, a ne tuđe.

2. Na ovo pitanje se ne može dati jednoznačan odgovor jer proširenje poslovanja na bilo koju teritoriju, bilo gde u svetu, podrazumeva niz ozbiljnih ekonomskih analiza, posebno ako se radi o izmeštanju proizvodnje. Što se trgovine tiče, mi već sada trgujemo na teritoriji KiM, i mogu da kažem da imamo veoma pozitivna iskustva i dobre poslovne relacije. Očigledno je da zajednički poslovni interesi i te kako prevazilaze političke barijere.

3. Naravno, kao pragmatičan čovek smatram da je nerazumno odreći se jednog ovakvog tržišta koje je, ne zaboravimo, pre svega uvozno orijentisano. Jer, ukoliko ga prepustimo nekom drugom, vrlo teško ćemo ga posle vratiti. Srbija treba da smanji svoj spoljnotrgovinski deficit, a jedan od načina su i aktivni ekonomski odnosi u regionu, tj. izvoz i plasman naših proizvoda na svim tržištima gde je to moguće, pa i na tržištu KiM.

Jelena Krstović, Delta holding

1. U aktuelnoj situaciji, uspostavljanje biznis odnosa na Kosovu jeste najbolji način za pozicioniranje Srbije na KiM. Srpska preduzeća u tome mogu da odigraju značajnu ulogu, posebno ako kroz uspostavljanje određene državne strategije naše firme dobiju poseban položaj u investiranju u našu južnu pokrajinu. Na državi je da takvu strategiju usvoji, a onda bi kompanije u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama angažovale sopstvene kapacitete.

2. Kosovo je veliko tržište, koje prirodno i po tradiciji ima sklonost ka srpskim brendovima. To su komparativne prednosti koje bi trebalo što pre iskoristiti. U ovom trenutku ima još malo vremena za pozicioniranje na tržištu Kosova i Metohije koje nije u potpunosti podeljeno među velikim igračima. Kada dođu multinacionalne kompanije, snaga i mogućnosti regionalnih brendova srazmerno opadaju.

3. Korist bi bila višestruka, plasman proizvoda na ovom tržištu podstakao bi i maloprodaju, ali i proizvodne i druge delatnosti. Blizina i poznatost tržišta i brendova takođe su dodatna prednost.  Uostalom, Kosovo je prema sporazumu CEFTA prirodno tržište za kompanije u regionu i u tom smislu bi ulaganja sigurno bila ekonomski opravdana.

* naslov FBD