ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE POSLE HAŠKE PRESUDE GOTOVINI I MAKRAČU

POLITIKA, Beograd, Srbija, 23. april  2011.

Presuda generalima Gotovini i Markaču izbacila je na površinu godinama manje ili više suzbijano i kontrolisano nezadovoljstvo Hrvata radom Haškog tribunala. Pokazalo se, međutim, i da jedan deo hrvatske javnosti ne odobrava ono što čini njihova politička elita pokušavajući poslednjih godina da uspostavi pokidane veze sa Srbijom. Tako su se na hrvatskim ulicama mogli čuti zahtevi da se predsedniku Srbije Borisu Tadiću zabrani dolazak u Hrvatsku i da se zakonom zabrani povlačenje tužbe pred Sudom pravde protiv Srbije.

Da li zbog smirivanja nacionalističkih strasti, vođenja računa o rejtingu u predizbornoj godini ili nečeg trećeg tek hrvatski zvaničnici nisu ostali nemi na ove zahteve.

Uz konstataciju da ni presuda Haškog tribunala koja „Oluju” karakteriše kao udruženi zločinački poduhvat neće promeniti „pravedni, odbrambeni karakter rata”, predsednik Ivo Josipović je ustvrdio da se iz presude Gotovini i Markaču „vidi da je Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku”. Premijerka Jadranka Kosor je, pak, rekla da njena vlada „nije razmatrala i ne razmatra bilo kakav razlog za povlačenje tužbe”.

Sa druge strane, iz Srbije, stižu potpuno drugačiji tonovi. Prema rečima predsednika Borisa Tadića posle ove presude „nema mesta ni za čije likovanje”. Suočavanje sa prošlošću je za sve narode bivše Jugoslavije kao i za novonastale zemlje, kako kaže, bolna neminovnost. Međutim, zarad budućnosti svoje dece, u kojoj se neće ponavljati naše tragične istorije moramo sve učiniti da se izgrade dobrosusedski odnosi.

Da li je presuda Gotovini i Markaču vratila točak istorije nekoliko godina unazad?

Poznavaoci prilika u regionu smatraju da ova bura ipak neće biti dugog veka. U to su, kako nezvanično kažu za „Politiku”, uvereni i u vladi. Iz Srbije se, kažu, ne čini ništa što bi dolivalo ulje na vatru u i ovako pregrejanu atmosferu u Hrvatskoj.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je sve ono što se od prošle godine, kada je Josipović došao na čelo Hrvatske, dešavalo na relaciji Beograd–Zagreb nepovratan proces.

„Normalizaciju odnosa koja je dobila uzlet početkom prošle godine kada je izabran Josipović, učestali sastanci između njega i Tadića, odlazak Tadića na spomen-obeležje na Ovčari i u Vukovar, ništa više ne može zaustaviti. Ono što se dešava u Hrvatskoj doživljavam kao lik u ogledalu. I u Srbiji su slična reagovanja kada se nešto tako desi u Hagu i to ne samo javnosti nego i političara. Ovo je jedna prolazna pojava, namenjena pre svega unutar političkim potrebama”, ocenjuje Popov.

Njegovo mišljenje deli i Janko Veselinović, poslanik Demokratske stranke u republičkom parlamentu i predsednik grupe prijatelja sa zastupnicima hrvatskog Sabora.

„Ne mislim da će to na duži rok uticati na poremećaj odnosa, niti ima takvih naznaka odgovornih političara sa jedne i druge strane. Srpska politička elita je vrlo suzdržano i odmereno reagovala na presudu, bez bilo kakve euforije”, ocenjuje Veselinović.

Presuda je, kako kaže, po svemu sudeći bila ozbiljan šok za hrvatsku javnost, a pre svega za obične građane. Ali i određeni deo nevladinog sektora. Taj šok se, ističe, na neočekivan način prelio i na medije.

Čini se, međutim, da Hrvate čeka još šokova. U jeku negiranja haške presude, bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić rekao je nešto što je bilo samo dolivanje soli na ranu. On, koji je proteklih dana u javnosti bio prvookrivljeni za visoke kazne generalima Gotovini i Markaču jer je Haškom tribunalu predao transkripte sa Brionskog sastanka na kojima sud temelji presudu, prozvao je direktno Tuđmana i time navukao novi bes hrvatske javnosti.

U intervjuu za rječki „Novi list” Mesić je rekao da je državni vrh znao za ratne zločine hrvatske strane tokom poslednjeg rata. Priznao je da je i sam bio prisutan kada je jedan tadašnji ministar referisao Franji Tuđmanu da se srpska sela u zapadnoj Slavoniji pale u tri smene. Ova izjava usledila je nakon što su ankete pokazale da čak 83 odsto građana Hrvatske ne veruje u postojanje udruženog zločinačkog poduhvata koji je doveo do proterivanja Srba iz Kninske krajine 1995. godine.

Prema rečima profesorke dr Radmile Nakarade sa Fakulteta političkih nauka burne reakcije hrvatske javnosti i njenih zvaničnika na haške presude opisuju tesan krug unutar kog se odvija suočavanje sa prošlošću u Hrvatskoj.

„Ukoliko je masovno raspoloženje takvo da ne dozvoljava da se očigledni masovni zločini i njihovi izvršioci osude, ako zvaničnici moraju uvek iznova da pothranjuju iskrivljenu sliku o uzroku ratova, to ukazuje da uprkos razmeni izvinjenja i poboljšanju saradnje, ozbiljne pretpostavke za dublje pomirenje još uvek ne postoje. Izjavama koje podilaze jednostranostima, strasti se ne mogu smiriti već se dalje radikalizuju i pripremaju za sledeću rundu gneva ukoliko se presuda eventualno potvrdi. Tada će izjave koje su služile unutrašnjoj upotrebi biti irelevantne, a predstavnici režima biće optuženi za saučesnike u nanetoj nepravdi”, smatra dr Nakarada i dodaje da je šteta što se u ovom trenutku bar deo hrvatskih zvaničnika nije odvažio za izjave u prilog bolnoj istini.

Prema rečima Aleksandra Popova, Hrvatima cela stvar psihološki teže pada jer sve vreme provejava teza da je u domovinskom ratu nemoguće činiti zlo što je, kaže, bio slučaj i na Kosovu.

„I te kako se mogu činiti zločini. Posmatrano uslovno da je to bila oslobodilačka akcija, zanemareno je bilo da je počinjeno mnogo zločina prema civilima i da je to bila jedna vrsta etničkog čišćenja. Verujem, međutim, da će to za nekih mesec dana pasti u zaborav”, ocenjuje Popov.

Veselinović je takođe uveren da će u narednim mesecima dobri odnosi biti nastavljeni kako zbog što bržeg približavanja obe zemlje EU, tako i zbog boljeg života građana obe države.

„Na osnovu onoga što čujem u kontaktima sa kolegama iz Hrvatske, tamo se nije mnogo toga promenilo u odnosu prema Srbiji bez obzira na pojedine izjave visokih funkcionera”, kaže Veselinović dok dr Nakarada smatra da će se lavina negativnih reakcija ipak nužno odraziti na usporavanje procesa pomirenja. Ali uverena je i da će „evropski imperativ” najverovatnije verovatno ublažiti dalje zahlađenje odnosa. (Jelena Cerovina)

* naslov FBD