EU U SRBIJI NANIŠANILA KORUPCIJU I TAJKUNE

RSE, Prag, Češka, 06. april  2011.

Evropska komisija je, konačno, na nišan stavila nekažnjivost visoke korupcije u Srbiji. Beograd, čini se, neće više moći da Evropsku uniju šibicarski obmanjuje gomilanjem zakona koje ne primenjuje i anti-korupcijskih agencija koje ometa u radu.

Komesar za proširenje Štefan File pre nekoliko dana posetio je Beograd, a državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen na pitanje Radija Slobodna Evropa da li je File naložio da Srbija do kraja godine izradi novu strategiju za suzbijanje korupcije ovako je odgovorio:

“Između ostalog, ali mi smo već i pre toga počeli da radimo na tome imajući na umu da je prethodna strategija doneta pre peg godina uglavnom ispunjena jer je uspostavila antikorupcijske institucije i zakone”.

Novu strategiju i akcioni plan borbe protiv korupcije radiće Agencija za borbu protiv korupcije, Ministarstvo pravde, kao i predstavnici nevladinih organizacija.

Da će korupcija biti jedna od najvećih prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji svedoči i to što se od 64 dodatna pitanja koja je Evropska komisija dostavila na srpske odgovore na Upitnik, glavnina odnosi upravo na borbu protiv te pošasti. 

Među njima je i pitanje o broju istraga i presuda u borbi protiv korupcije, o tome šta je preduzeto povodom aktivnosti duvača u pištaljke kao i o konkretnim primerima visoke korupcije. 

Na primenu nove Strategije za borbu protiv korupcije neće uticati eventualni izbori krajem godine i ili promena vlasti, smatra Homen. On napominje da bi u narednih pet godina u strategiju trebalo da budu ugrađeni svi novi standardi GRECO-a, kao  i evropske direktive.

Upitan da li nalog Evropske komisije za izradu nove anti-korupcijske strategije znači da je dosadašnja borba protiv korupcije u Srbiji bila neuspešna, naš sagovornik kaže:

“Dosadašnja strategija je definitivno dala određene rezultate, koji se pre svega ogledaju u formiranju svih anti-korupcijskih institucija. Takođe je činjenica da je samo u prethodnoj godini pokrenuto 800 postupaka za krivična dela korupcije, što je duplo više nego prethodnih godina. To govori da Srbija jeste spremna da se bori protiv korupcije, ali mislim da treba da se učini daleko više i da upravo zbog toga treba usvojiti ne samo novu strategiju nego i akcioni plan, kojima bismo zacrtali novi petogodišnji plan borbe protiv ove pošasti”, kaže Homen.

Ima i onih koji smatraju da će borba protiv korupcije ostati mrtvo slovo na papiru sve dok se ne uvede kazna oduzimanja imovine stečene korupcijom, baš kao i u zoni borbe protiv organizovanog kriminala. Jedan od njih je i Nemanja Nenadić, izvršni direktor “Transparentnosti Srbija”.

“Mnogo je primerenije onima koji teže za materijalnim nezakonitim dobicima oduzeti upravo to za čim su težili, oduzeti im korist koju su stekli vršenjem ovakvih krivičnih dela. Takvi ljudi će kada budu pravili računicu hoće li da uđu u neki korupcionaški posao ili neće imati na umu i rizik”, ocenjuje Nenadić.

Tajkuni uvezali ruke

Imovinu stečenu korupcijom i prema postojećem zakonu moguće je oduzeti, ali Nenadić podseća da je ono što Srbija nema puna primena člana 20 Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije koja govori o nečemu drugom.

 “To su one nama svima znane situacije kada nema dokaza da je osoba počinila neko krivično delo, već se samo o tome može nagađati na osnovu očigledne nesrazmere između njenih zakonitih prihoda i njene imovine ili stila života, troškova itd. Dakle, u takvim situacijama opravdano je obrnuti teret dokazivanja i unapred od te osobe tražiti dokaz o legalnosti stečene imovine, a ne samo u slučaju kada postoji konkretan dokaz da je ona učinila makar jedno krivično delo ove vrste”, objašnjava Nenadić.

Evropska unija vrši pritisak na zemlje koje hoće da joj se pridruže da pokažu ne samo papirnate strategije nego i rezultate u suzbijanju korupcije, kaže Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije.

“Slična vrsta pritiska se vrši i na hrvatsku vladu. Verovatno je premijerki Jadranki Kosor borba protiv korupcije i jutarnja i večernja molitva. Ovde do toga još nije došlo, ali verovatno jednog dana hoće. A što se tiče nove strategije – već imamo Agenciju za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije. Pa, ko će da izradi tu novu strategiju – da li ovi naši tajkuni? Ne vidim ko to može da odradi, osim ako to nije još jedna priča iz Čerčilovog vremena – ako ne znaš šta da radiš, formiraj komisiju”, skeptičan je Gredelj.

“Ako ne funkcionišu organi, ako ne funkcionišu policija, tužilaštvo i sudstvo, možemo mi napraviti 380 hiljada papira, ali će od njih koristi imati samo Ada Huja, gde se baca stari papir”, ocenjuje sagovornik Radija Slobodna Evropa, a nefunkcionisanje države u suzbijanju visoke korupcije ovako objašnjava:

“Ko će od njih da se bori protiv korupcije kad su svima njima ruke vezane?! Kad su ih tajkuni uvezali tako da ne mogu da mrdnu!”.

I Nemanja Nenadić potvrđuje da u Srbiji nije bilo mnogo slučajeva suzbijanja korupcije na visokom nivou i da se u svega nekoliko slučajeva optužbi za takva dela nije otišlo preko nivoa pomoćnika ministara i gradonačelnika. 

On, međutim, očekuje da će u vremenu koje dolazi morati da se načnu i neke markantnije političke figure, kao što se događalo i u susedstvu Srbije.

“Možemo se, recimo, setiti Rumunije. Nekoliko godina pre pristupanja te zemlje Evropskoj uniji bilo je formirano specijalno tužilaštvo koje se bavilo upravo suzbijanjem korupcije na visokom nivou i koje se moglo pohvaliti bogatim spiskom visokih zvaničnika koji su bili podvrgnuti ispitivanju i kasnijim istragama. Takođe, u Hrvatskoj se sve više insistira na odgovornosti vrlo visokih figura u političkom životu. Očekujem da će nešto slično biti aktuelno i kod nas i da će postajati sve aktuelnije što se Srbija bude više približavala Evropskoj uniji”, veruje Nenadić.(Branka Trivić)

* naslov FBD